Euro

Kako je planirano 1980-ih sa stvaranjem Evropske unije, proizašle iz bivše Evropske ekonomske zajednice, integracija zemalja u političkom, ekonomskom i socijalnom smislu, posebno društveno-politička integracija i stvaranje jedinstvenog tržišta Evropske unije, trebalo je u srednjoročno stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora čija bi valuta bila ista za sve zemlje koje čine EU.

Na taj način, nakon što je politička i ekonomska unija uspostavljena, monetarnom politikom morao je upravljati isti subjekt, Evropska centralna banka (ECB), koja će naslijediti nacionalne monetarne politike svake zemlje do tada, a koja bi biti korak dalje u stvaranju evropskog federalnog sistema, prije harmonizacije i fiskalne unije, što je posljednji korak koji nedostaje za potpunu uniju.

Stavljanje eura u opticaj

Evro je pušten u opticaj 1. januara 2002. godine, ali je zvanično funkcionisao od 1. januara 1999. godine, kada su sve nacionalne valute većine evropskih zemalja bile vezane za evro po fiksnoj ceni, zasnovanoj na vrednosti i snazi. svakog novčića. Na taj način se želi formirati isti ekonomski subjekt za ostatak svijeta, favorizirati transakcije između zemalja članica i stvoriti dovoljno jaku valutu da se suoči sa globalnom dominacijom dolara i funte sterlinga.

Međutim, iako je rođen s velikim očekivanjima, makroekonomske razlike između država članica, snage svake ekonomije i snažna globalna finansijska kriza doveli su euro u ograničavajuću situaciju na nekoliko godina, čak predlažući njegovo raspuštanje i da neka država posegne za razmotriti mogućnost napuštanja eura i povratka njegove stare valute.

Uprkos gore navedenom, jedinstvena valuta je bila prednost u mobilizaciji kapitala, robe i trgovine, situacija koja će se formalizirati kada sve zemlje uđu u Monetarnu uniju.

Zemlje koje dijele euro